{"id":45291,"date":"2025-03-09T23:49:26","date_gmt":"2025-03-09T22:49:26","guid":{"rendered":"http:\/\/jutarnji.net\/?p=45291"},"modified":"2025-03-09T23:49:26","modified_gmt":"2025-03-09T22:49:26","slug":"nato-je-putinu-samo-izgovor-ovo-je-njegov-pravi-cilj-u-ratu-u-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/2025\/03\/09\/nato-je-putinu-samo-izgovor-ovo-je-njegov-pravi-cilj-u-ratu-u-ukrajini\/","title":{"rendered":"NATO je Putinu samo izgovor: Ovo je njegov pravi cilj u ratu u Ukrajini"},"content":{"rendered":"

Dok spekulacije o mogu\u0107im uslovima mirovnog sporazuma, koji bi okon\u010dao rusko-ukrajinski rat, sve vi\u0161e kru\u017ee, Kremlj insistira na tome da budu\u0107a Ukrajina mora biti neutralna i demilitarizovana. Ovo, me\u0111utim, nije nikakva novost. Vladimir Putin je od prvog jutra invazije nagla\u0161avao da je demilitarizacija Ukrajine jedan od njegovih klju\u010dnih ratnih ciljeva. Tokom neuspe\u0161nih mirovnih pregovora u prvim nedeljama rata, ruski pregovara\u010di su zahtevali drasti\u010dno smanjenje ukrajinske vojske \u2013 \u010dak do 95 odsto \u2013 \u010dime bi ukrajinske oru\u017eane snage postale neoperativna vojska od svega pedeset hiljada vojnika.<\/strong><\/p>\n

Zahtevi za demilitarizacijom Ukrajine ostali su konstanta u ruskoj retorici tokom tri godine rata. Oni su pra\u0107eni insistiranjem da Kijev mora prihvatiti trajnu neutralnost, zauvek odustati od \u010dlanstva u NATO-u i obavezati se da ne\u0107e sklapati vojne saveze sa Zapadom. Moskva je dodatno naglasila da bi Ukrajini trebalo zabraniti da prima vojnu pomo\u0107 i obuku od zapadnih zemalja. Nedavno je Kremlj odbacio i mogu\u0107nost raspore\u0111ivanja mirovnih snaga u Ukrajini, koje bi nadgledale potencijalni prekid vatre. Drugim re\u010dima, Putinova verzija mira podrazumeva razoru\u017eanu, bespomo\u0107nu Ukrajinu bez sopstvene vojske i bez ikakve \u0161anse da primi me\u0111unarodnu vojnu podr\u0161ku.<\/p>\n

\n
\n

Demilitarizacija Ukrajine\u00a0<\/b><\/h2>\n

Iako Putin trenutno mo\u017eda vidi korist u pregovorima o miru, njegovo uporno insistiranje na jednostranom razoru\u017eanju Ukrajine otkriva njegovu pravu nameru \u2013 pripremu terena za nastavak invazije \u010dim se Rusija ponovo naoru\u017ea i steknu se povoljni uslovi. U suprotnom, za\u0161to bi Moskva smatrala razoru\u017eavanje Ukrajine tako klju\u010dnim pitanjem?<\/p>\n

Nijedan ozbiljan vojni analiti\u010dar ne bi tvrdio da Ukrajina predstavlja realnu bezbednosnu pretnju za Rusiju. Nijedan ukrajinski politi\u010dar nikada nije iskazao teritorijalne pretenzije prema daleko ve\u0107em i bogatijem susedu. Naprotiv, jedina svrha Oru\u017eanih snaga Ukrajine jeste da brane zemlju od ruske agresije. Stoga bi insistiranje Kremlja na ukrajinskom razoru\u017eanju trebalo da bude jasan znak upozorenja ne samo za administraciju Donalda Trampa ve\u0107 i za celokupnu me\u0111unarodnu zajednicu \u2013 Putin ne namerava da stane sve dok potpuno ne uni\u0161ti ukrajinsku dr\u017eavnost, pi\u0161e\u00a0Atlantic Council<\/a>.<\/p>\n

\"\"
Rusija Ukrajina rat Foto:BETAPHOTO\/Russian Defense Ministry Press Service via AP<\/figcaption><\/figure>\n

NATO kao la\u017eni izgovor za rat<\/b><\/h2>\n

U zapadnim politi\u010dkim krugovima sve \u010de\u0161\u0107e se mo\u017ee \u010duti poku\u0161aj prebacivanja odgovornosti za rat sa Rusije na \u0161irenje NATO-a. Ovakvu promenu stava u Va\u0161ingtonu Kremlj je sa odu\u0161evljenjem do\u010dekao. Ruski zvani\u010dnici, uklju\u010duju\u0107i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, pohvalili su ameri\u010dke izjave koje okrivljuju NATO za izbijanje sukoba. Ipak, ruska pri\u010da o NATO-u kao pretnji puna je nelogi\u010dnosti koje bi trebalo da izazovu sumnju \u010dak i kod najlakovernijih konzumenata Kremljove propagande.<\/p>\n

Prema Putinovim tvrdnjama, Ukrajina je 2022. godine bila primorana da pretrpi invaziju jer se previ\u0161e pribli\u017eila NATO-u. Me\u0111utim, u stvarnosti, izgledi Ukrajine za \u010dlanstvo u NATO-u niko nije ozbiljno razmatrao. Jo\u0161 na samitu u Bukure\u0161tu 2008. godine Kijev je dobio samo neodre\u0111ena obe\u0107anja. \u010cak i nakon ruskog pripajanja Krima i invazije na Donbas 2014. godine, klju\u010dne \u010dlanice NATO-a, poput SAD i Nema\u010dke, jasno su stavile do znanja da se protive ukrajinskom \u010dlanstvu. Neposredno pred invaziju 2022. godine, nema\u010dki kancelar Olaf \u0160olc je li\u010dno rekao Putinu da \u010dlanstvo Ukrajine u NATO-u nije mogu\u0107e u narednih trideset godina. Kako onda Moskva mo\u017ee tvrditi da je NATO predstavljao \u201ehitnu pretnju\u201c Rusiji?<\/p>\n

Dodatno, ako NATO zaista predstavlja opasnost za Rusiju, za\u0161to Putin nije reagovao na njegovo \u0161irenje u pro\u0161losti? Alijansa deli granicu sa Rusijom jo\u0161 od 1949. godine, zahvaljuju\u0107i Norve\u0161koj. Ulazak Poljske i balti\u010dkih dr\u017eava u NATO 1999. godine dramati\u010dno je pove\u0107ao prisustvo alijanse du\u017e ruskih granica, ali Moskva nije odgovorila invazijom.<\/p>\n

Najjasniji dokaz da Kremlj ne do\u017eivljava NATO kao pretnju do\u0161ao je 2022. godine, kada su Finska i \u0160vedska odlu\u010dile da se pridru\u017ee alijansi. Iako je finsko \u010dlanstvo vi\u0161e nego udvostru\u010dilo zajedni\u010dku granicu Rusije i NATO-a, Putin je tada rekao da \u201enema problema\u201c s tim. \u0160tavi\u0161e, ruska vojska je povukla ve\u0107inu trupa sa finske granice, ostavljaju\u0107i je gotovo neza\u0161ti\u0107enom. Ako je NATO zaista egzistencijalna pretnja za Rusiju, kako onda objasniti ovu pasivnost?<\/p>\n

Ruski imperijalizam kao pravi razlog rata<\/b><\/h2>\n

Dok se stranim liderima \u017eali na \u201e\u0161irenje NATO-a\u201c, kada se obra\u0107a ruskoj javnosti, Putin je daleko otvoreniji u vezi sa pravim motivima svoje invazije. On decenijama insistira da su Ukrajinci zapravo Rusi, negira postojanje ukrajinske nacije i tvrdi da je Ukrajina ve\u0161ta\u010dka tvorevina koja zauzima \u201eistorijske ruske zemlje\u201c. Neposredno pre invazije, Putin je objavio op\u0161iran esej od 5.000 re\u010di, koji su mnogi protuma\u010dili kao objavu rata ukrajinskoj dr\u017eavnosti. Ubrzo nakon toga, tokom prvog leta rata, Putin je otvoreno uporedio svoju invaziju s osvaja\u010dkim pohodima ruskog cara Petra Velikog.<\/p>\n

Ovako ekstremna retorika postala je dominantna u ruskoj javnosti. Toksi\u010dna antiukrajinska propaganda toliko je ra\u0161irena da su UN istra\u017eitelji izrazili zabrinutost da bi mogla predstavljati \u201epodsticanje na genocid\u201c. Visoki ruski zvani\u010dnici neprekidno ponavljaju Putinove stavove \u2013 biv\u0161i predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je \u201epostojanje Ukrajine smrtonosna opasnost za same Ukrajince\u201c, dok je jedan od Putinovih najbli\u017eih saradnika, Nikolaj Patru\u0161ev, predvideo da \u0107e Ukrajina \u201euskoro prestati da postoji\u201c.<\/p>\n

Uni\u0161tenje ukrajinskog identiteta<\/b><\/h2>\n

Ruska vojska, gde god je imala priliku, sistematski je zatirala svaki trag ukrajinske dr\u017eavnosti i nacionalnog identiteta. Lokalni lideri, veterani, novinari, verske vo\u0111e i svi koji su pokazivali patriotizam \u2013 nestajali su u tajnim zatvorima. Hiljade dece i odraslih prisilno su deportovani u Rusiju. Oni koji su ostali trpe pritisak da prihvate rusko dr\u017eavljanstvo, dok su svi simboli ukrajinske kulture i istorije metodi\u010dno uklanjani. Upotreba ukrajinskog jezika ka\u017enjava se surovim kaznama.<\/p>\n

Zato svaki poku\u0161aj da se Rusija umiri teritorijalnim ustupcima predstavlja iluziju. Putin ne ratuje zbog teritorije \u2013 on ratuje zbog brisanja Ukrajine sa mape. Za njega, ovo je istorijska misija obnove Ruskog carstva i poni\u0161tenja raspada Sovjetskog Saveza.<\/p>\n

Ako zapadne sile ignori\u0161u ovu realnost i gurnu Ukrajinu u lo\u0161 mirovni sporazum, bez jasnih bezbednosnih garancija, bi\u0107e sau\u010desnici u onome \u0161to sledi. A istorija pokazuje da je ignorisanje Putinovih ambicija uvek vodilo samo ka jo\u0161 ve\u0107im katastrofama.<\/p>\n

\n
<\/div>\n