{"id":45228,"date":"2024-04-19T01:45:11","date_gmt":"2024-04-18T23:45:11","guid":{"rendered":"http:\/\/jutarnji.net\/?p=45228"},"modified":"2024-04-19T01:45:11","modified_gmt":"2024-04-18T23:45:11","slug":"pet-skodinih-automobila-za-koje-verovatno-ne-znate","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/2024\/04\/19\/pet-skodinih-automobila-za-koje-verovatno-ne-znate\/","title":{"rendered":"Pet \u0160kodinih automobila za koje verovatno ne znate"},"content":{"rendered":"

Mladoboleslavska automobilska kompanija ima bogatu i \u017eivopisnu pro\u0161lost, koju su gradili, pored tvoraca dobro poznatih modela, i niz konstruktora zaboravljenih automobila. Neki modeli je trebalo da pobe\u0111uju u trkama, drugi da slu\u017ee poljoprivrednicima i vojsci. Ipak, mislilo se i na narodne automobile i na opu\u0161tanje pored vode.<\/strong><\/p>\n

\u0160koda Auto nedavno je se prisetila nekoliko zanimljivih automobila iz svoje istorije, od kojih je najstariji trka\u010dki automobil Laurin & Klement FCR, nastao u vreme kada jo\u0161 uvek trka\u010dki sistem jo\u0161 uvek nije bio regulisan.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Laurin & Klement FCR<\/strong><\/h2>\n

Glavni konstruktor automobila i aviona Oto \u201eHijero\u201c Hijeronimus je tako dizajnirao trka\u010dki specijal Laurin & Klement FCR, koji je nastao u leto 1909. godine u dva dela. Ispod haube je bio \u010detvorocilindri\u010dni \u201eOHC\u201c od 5.672 cm3 sa otvorom od 85 mm i hodom od neverovatnih 250 mm. Rezultat nije bio samo \u010dudno visoka karoserija, vec\u0301 i snaga od 100 konjskih snaga (73,6 kW).<\/p>\n

Uprkos pomalo apsurdnim oblicima karoserije, automobil je odneo pobedu u prvom startu na brdskoj trci u blizini austrijske banje Zemering. Hijeronimus je dostigao prose\u010dnu brzinu od 72,1 km\/h na stazi sa nagibom do 9,2%. U narednim godinama, model je osvojio jo\u0161 nekoliko pobeda, ali nijedan automobil nije pre\u017eiveo do danas.<\/p>\n

\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n<\/div>\n

Kadlomobil<\/strong><\/h2>\n

Interesantan model iz 1932. jeste prototip \u0160kode 932, \u010desto nazivan \u201eKadlomobil\u201c po svom duhovnom ocu, koji je tada bio na \u010delu fabrike Mlada Boleslav, Karlu Hrdli\u010dkom. Me\u0111utim, mogao bi da dobije i nadimak pradeda, jer je bio zasnovan na sli\u010dnom konceptu ikoni\u010dne \u201eBube\u201c na kojoj je radio Ferdinand Por\u0161e.<\/p>\n

Automobil je bio opremljen \u010detvorocilindri\u010dnim vazdu\u0161no hla\u0111enim bokser motorom SV od 1.493 cm3 koji je proizvodio 30 KS (22 kW). Jedini primerak sa zaobljenom aerodinami\u010dnom karoserijom odobren je za upotrebu u oktobru 1932. godine, a 1934. je stvoren model sa ugaonijom karoserijom.<\/p>\n

Danas je \u201eKadlomobil\u201c zaboravljena ma\u0161ina, ali vredi podsetiti da je trideset dve godine prethodio \u0160kodi 1000 MB, koja je postala prvi serijski proizveden model marke sa zadnjim motorom.<\/p>\n

\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n<\/div>\n

Agromobil<\/strong><\/h2>\n

Automobilska kompanija \u0160koda je 1962. godine napravila tri prototipa i testnu seriju od deset jedinica lakog terenskog vozila \u0160koda 998 \u201eAgromobil\u201c, koje je trebalo da na\u0111e upotrebu u \u0161umi, poljoprivredi, rudnicima, a nezvani\u010dno se o\u010dekivalo i da ga koristi vojska.<\/p>\n

Automobil je bio duga\u010dak 3,5 metara, trebalo je da preveze do 10 sedec\u0301ih ljudi i odgovarajuc\u0301u koli\u010dinu tereta. Zahvaljujuc\u0301i platnenom krovu i nagibnom \u0161ofer\u0161ajbnu trebalo je da mo\u017ee lako da pro\u0111e kroz \u0161umsko \u0161ipra\u017eje, a pored toga automobil bi lako stao u vojni avion, kao pratnja padobrancima.<\/p>\n

Automobil je uspe\u0161no pro\u0161ao terenske testove, ali na kraju nije u\u0161ao u serijsku proizvodnju. Ipak, nekoliko komada pojavilo se u filmskom mjuziklu \u201eDa je hiljadu klarineta\u201c (Kdyby tis\u00edc klarinet\u016f), gde je igrao i prototip manjeg vojnog automobila \u0160koda 973 \u201ebabeta\u201d.<\/p>\n

\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n<\/div>\n

\u0160kopak<\/strong><\/h2>\n

Me\u0111utim, model pod nadimkom \u201e\u0160kopak\u201c, izveden iz oznake \u0160koda Pakistan, dobio je i preklopnu \u0161ofer\u0161ajbnu. Pikap napravljen na bazi automobila iz Mlade Boleslave je ideja kompanije Haroon Industries Ltd. koja je prodavala \u0160kodine automobile u Kara\u010diju i tra\u017eila automobil prilago\u0111en lokalnim uslovima.<\/p>\n

Osnova je bila \u0161asija starije serije modela \u0160koda Octavia sa \u010deli\u010dnim \u201eskeletom\u201c na koji su se mogle za\u0161rafiti plo\u010de od fiberglasa. U nekoliko dizajna, komplet za karoseriju je osmi\u0161ljen tako da se lako izvedu popravke i buduc\u0301e modernizacije.<\/p>\n

Pikap \u0160kopak, nastao izme\u0111u 1970. i 1971. godine, imao je dimenzije 4.200 \u00d7 1.640 \u00d7 1.250 mm, dok je sa spu\u0161tenim vetrobranom bio visok samo 1.100 mm. Automobil je nosio do 500 kilograma i vukao prikolicu do 750 kilograma.<\/p>\n

\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n<\/div>\n

Buggy<\/strong><\/h2>\n

Pored posla, me\u0111utim, u auto-kompaniji su mislili i na opu\u0161tanje pored vode, o \u010demu svedo\u010di model \u0160koda Buggy 736. \u0160koda 110 sa motorom pozadi postala je tehni\u010dka osnova, dizajn je potpisao Jozef \u010ceh, a \u0161egrti Mladoboleslavske \u0161kole izme\u0111u 1974. i 1975. godine napravili su \u010detiri od pet prototipova.<\/p>\n

Iako je automobil imao oja\u010dan okvir \u0161ofer\u0161ajbne i okvir iza prednjih sedi\u0161ta radi vec\u0301e bezbednosti, nije bio u skladu sa tada\u0161njim zakonodavstvom zbog, na primer, parametara zadnjih sedi\u0161ta za slu\u010daj opasnosti ili odsustva reflektora na zadnjem delu. Me\u0111utim, problem je bio i politi\u010dki.<\/p>\n

\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/figure>\n<\/div>\n

Elegantna \u201epojava\u201c vi\u0161e je odgovarala zapadnja\u010dkom stilu, kojem iza gvozdene zavese nije bilo mesto. Iako su autori modela poku\u0161avali da argumentuju upotrebu automobila na primer na aerodromima, demonstracijama ili paradama, to nije bilo dovoljno za po\u010detak proizvodnje.<\/p>\n

AutoRepublika<\/em><\/p>\n

Izvor:\u00a0Novinky<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mladoboleslavska automobilska kompanija ima bogatu i \u017eivopisnu pro\u0161lost, koju su gradili, pored tvoraca dobro poznatih modela, i niz<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":45229,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"fifu_image_url":"","fifu_image_alt":"","_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-45228","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-hronika"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7.png","blog_post_layout_featured_media_urls":{"thumbnail":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-150x150.png",150,150,true],"full":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7.png",1117,764,false]},"categories_names":{"1":{"name":"Hronika","link":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/category\/hronika\/"}},"tags_names":[],"comments_number":"0","wpmagazine_modules_lite_featured_media_urls":{"thumbnail":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-150x150.png",150,150,true],"cvmm-medium":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-300x300.png",300,300,true],"cvmm-medium-plus":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-305x207.png",305,207,true],"cvmm-portrait":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-400x600.png",400,600,true],"cvmm-medium-square":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-600x600.png",600,600,true],"cvmm-large":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-1024x764.png",1024,764,true],"cvmm-small":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7-130x95.png",130,95,true],"full":["https:\/\/jutarnji.net\/wp-content\/uploads\/2024\/04\/1-7.png",1117,764,false]},"jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45228","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45228"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45228\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":45230,"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45228\/revisions\/45230"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/45229"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45228"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45228"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jutarnji.net\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45228"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}