ISTRAŽUJEMO Kada je počela da pada nadstrešnica i kako je pala (FOTO, VIDEO)

Kada je nadstrešnica počela da pada odnosno pokazala jasno vidljive znake da „klizi“ ka zemlji po svemu sudeći biće jedno od bitnih pitanja na predstojećem suđenju za ovu tragediju. Jer, nameće i pitanje ko je trebalo da to primeti i reaguje odnosno eventualno predupredi nesreću.

Jedan od prvih takvih pokazatelja da su zatege počele da popuštaju javnost je videla u veštačenju Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Autori nalaza u izveštaj su stavili fotografiju Saobraćajnog instituta CIP na kojoj se na spoju dve zatege i krova vidi da je došlo do većeg oštećenja. Međutim, fotografija je napravljena tek 31. oktobra prošle godine odnosno dan pre pada nadstrešnice.

Zbog toga je Forbes Srbija pokušao da dodatno analizira javno dostupne fotografije i video snimke. Kao i one do kojih je uspeo da dođe tokom istraživanja. Sve u cilju kako bismo pomogli utvrđivanju da li je i pre tog datuma bilo vidljivih znakova da nešto nije u redu.

Rekonstrukcija

S obzirom na to da se na nadstrešnici radilo u više navrata tokom realizacije projekta rekonstrukcije kao početnu tačku smo uzeli 5. jul 2024. Reč je o danu kada je renovirana stanica predstavljena javnosti. Događaj nije privukao veću pažnju medija. Dostupno je malo video snimaka i fotografija, pogotovo onih koji prikazuju prednji deo zgrade tj. nadstrešnicu.

Ipak, na snimku KTV televizije, nadstrešnica se vidi. U tom trenutku, nadstrešnica i terasa restorana u krilu C, koje stoje jedna pored druge, u idealnoj su ravni. Nije primetna razlika u visini.

Na Google Maps servisu postoji još nekoliko fotografija iz perioda nakon otvaranja stanice. Kao jedan od primera uzeli smo i fotografiju sa Vikipedije s početka avgusta. Mesec dana nakon svečanog događaja. Ni na njoj se ne vidi da je nadstrešnica počela da „tone“ u odnosu na terasu (koja delom stoji na stubovima).

Na kraju, vremenski poslednja fotografija do koje smo došli, a na kojoj se vidi spoj nadstrešnice i terase, postavljena je na servis Shutterstock. U opisu stoji da je uslikana 11. septembra, a postavljena na sajt početkom novembra. Ni na njoj nismo uočili veće razlike u visini između nadstrešnice i terase.

Međutim, na fotografijama koje je Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu dostavio CIP, postoji jedna koja je takođe uslikana 31. oktobra (kao i ona prikazana u veštačenju). Na njoj se jasno vidi da je nadstrešnica već nekoliko centimetara niže u odnosu na terasu.

Ko je trebalo da primeti

To sugeriše da je nadstrešnica počela da pada u poslednjih mesec do mesec i po dana pre tragedije. Takođe, otvara i pitanje ko je tako nešto trebalo da primeti.

Događaj je daleko od momenta projektovanja rekonstrukcije. A ako nadstrešnica i terasa nisu odstupale jedna od druge gotovo do njenog samog kraja, pitanje je da li su projektanti imali dovoljno dokaza da nekoliko godina pre nesreće primete da nešto nije u redu. To dalje nameće pitanje da li je početak pada nadstrešnice trebalo da primete i prijave oni koji su izvodili i nadzirali radove (ako su radovi bili i dalje u toku). Ili oni koji su upravljali stanicom (Infrastruktura železnice Srbije).

Veštaci u svom nalazu koriste jasno formulisanu rečenicu. „Stručni tim veštaka smatra da su znaci ovakvog loma morali da budu uočljivi u danima koji su prethodili rušenju nadstrešnice i da su se javljali u vidu povećanih ugiba…“. Istu formulaciju, koja koristi reči „u danima koji su prethodili rušenju“, veštaci navode na tri mesta (na stranama 155, 158 i 161).

Drugi znaci oštećenja?

Slika CIP-a od 31. oktobra 2024. koja se našla u veštačenju zapravo je samo njena gornja polovina. Ono što bi moglo da bude bitno za utvrđivanje ko je trebalo da primeti znake da se oko nadstrešnice možda nešto loše događa, jeste njen donji deo.

Kako smo mogli da vidimo, na nadstrešnici se vide komadići koji podsećaju na delove maltera ili betona. Oni su mogli da otpadnu sa spoja zatega i krova. Ukoliko jeste reč o takvim komadima, po svemu sudeći je to trebalo da bude vidljivo onima koji su svakodnevno bili prisutni na stanici. Pogotovo ako su se tu nalazili i pre 31. oktobra kada je fotografija napravljena.

U svedočenjima policajca i blagajnika na stanici, koje je objavila Nova ekonomija, a u koje je uvid imao i Forbes Srbija (tekst u nastavku), primetne su različite informacije. Policajac je preneo da mu se jedan od zaposlenih poverio da su putnici prijavljivali blagajnicama otpadanje maltera sa zgrade. Blagajnice su pred tužiocem svedočile da njima niko tako nešto nije prijavio. Niti imaju saznanja da je prijavljeno njihovim kolegama.

Policajac je takođe preneo svedočenje svoje koleginice koja je stajala na štandu MUP-a ispred stanice. Ona mu je saopštila da je jednoj ženi na glavu pao komad betona, sekund ili dve pre pada nadstrešnice.

Kako je pala nadstrešnica

Veštaci FTN-a dali su u nalazu svoje viđenje razloga za pad nadstrešnice. Kako se iz tog nalaza može pročitati, korozija koja je „napala“ zatege jeste jedan od ključnih uzroka zašto je popustila njihova nosivost. To smanjenje nosivosti povećalo je opterećenje koje se prenelo na horizontalne grede kojima je nadstrešnica bila vezana za zgradu.

Iako je javnost u prvi mah procenjivala da je nadstrešnica pala zbog otkazivanja zatega, veštaci su utvrdili da su ipak prvo popustile horizontalne grede (zbog dodatnog opterećenja koje su primile usled slabljenja zatega). Tek kada je došlo do loma greda, pukle su i zatege.

Lom greda i čupanje zatega

To se podudara i sa analizom Forbes Srbija. Posmatrali smo jedan od snimaka sa nadzornih kamera. Kako se može videti na tom videu koji objavljujemo u realnoj brzini, ali i usporeno, po svemu sudeći pukle su grede kod ulaza u vestibil. Snimak sugeriše da su prvo pukle peta ili šesta greda posmatrano sleva nadesno (označene crvenom bojom na slici ispod). I veštačenje ukazuje da je tu bio najveći ugib.

Dolazi do povećanog ugiba nadstrešnice u tom delu. On prvo iz krova „čupa“ zategu koju su veštaci označili u svom nalazu kao „7 levo“ (na slici obeležena zelenom bojom). Potom ispadaju ostale zatege i pada cela nadstrešnica u par sekundi.

Iz nalaza veštaka se može videti da zatega „7 levo“ nije bila među najslabijima u trenutku pada. Odnosno, nije bila među onima koje je najviše napala korozija. Međutim, kako zatege „5 levo“ i „8 levo“ odranije nisu bile u funkciji zbog korozije (obeležene plavom bojom), sa tri vešaljke koje „ne rade“, ostale verovatno više nisu mogle da drže tešku konstrukciju. A povećan je i pritisak na druge horizontalne grede.

Zbog toga je došlo do brzog pada, a žrtve koje su se nalazile ispod nadstrešnice nisu imale šansu da pobegnu.

Policajac i radnici na stanici ispričali različite priče o danu pada nadstrešnice

Da li je osim pogleda u krov železničke stanice, gde se dan pre tragedije videlo pomeranje maltera oko zatega, bilo drugih naznaka da bi nešto moglo poći po zlu? Da li su i putnici ukazivali da nešto nije u redu? I ako jesu, da li je bilo potrebno odmah zatvoriti stanicu što bi sprečilo pogibiju 15 osoba?

Ovo će po svemu sudeći morati da razreši sud jer uvid u iskaze svedoka daje oprečne informacije.

Viši javni tužilac u Novom Sadu u sklopu istrage saslušao je 13 osoba koje su 1. novembra radile u stanici. Među njima je i pet lica koja su bila angažovana na blagajni za prodaju karata. Međutim, niko nije potvrdio da je od putnika ili nekog drugog čuo da se iz pravca nadstrešnice, pre njenog pada, čuju zvukovi ili da nešto otpada.

Policija čula drugu priču

To je u suprotnosti sa svedočenjem komandira policijske ispostave na stanici koji je detaljno izneo od koga je čuo da su putnici upozoravali na probleme. Iz dokumenta se može videti da je on dao iskaz nakon zaposlenih Infrastrukture železnice Srbije i Srbija voza.

U iskazu koji je prvi pomenuo advokat Borivoje Borović, komandir policijske ispostave Igor Stanković svedočio je da mu je šef jedne od sekcija na stanici, kojeg je imenovao kao Goran Dodić, rekao da ima informacije da su blagajnici 1. novembra dobili više prijava građana odnosno putnika. Oni su navodno prilikom kupovine karata ukazivali da sa vrha zgrade otpada materijal u vidu šljunka.

Posebno mu je skrenuo pažnju na dve blagajnice koje je imenovao kao Mira i Suzana. Da su one te koje su primile dojave, da su na to ukazivale šefovima (ali ne zna kojim). I da su bile vidno uznemirene nakon događaja.

Pet prijava putnika?

„Dalje je dodao da ga je Dodić Goran obavestio da je, nakon pete prijave od strane građana, sišao Simović Veselin koji je šef sekcije i da je tom prilikom psovao, u smislu šta se sad prijavljuje kad nema ništa, a da se sve ovo dešavalo po njegovim rečima 1. novembra u prepodnevnim časovima“, navodi se u iskazu policajca.

Rekao je i da ga je Goran Dodić zamolio da ne otkrije da je od njega saznao ovu informaciju. Rekavši mu da može da „nadrlja na poslu“ i govoreći mu „znaš kakav je Simović“.

Međutim, nijedna od četiri blagajnice i jednog blagajnika nije potvrdio ovu priču. Čak su i dve blagajnice čija je imena Dodić navodno preneo Stankoviću negirale da im se bilo ko lično obraćao i izneo primedbu da oko nadstrešnice nešto pada. Niti znaju da se neko obraćao njihovim kolegama. Samo je blagajnik rekao da je pet do 10 sekundi pre pada nadstrešnice iz tog pravca čuo zvuk. Taj zvuk ga je podsetio na zvuk hilti bušilice, ali da isti taj zvuk nije ranije čuo.

Interesantno je da je jedna od dve pomenute blagajnice prvo u iskazu rekla da je videla trenutak pada nadstrešnice. Potom da nije videla jer je u tom trenutku pisala.

Dodić kojeg je u svom iskazu pomenuo policajac, potvrdio je tužiocu da je razgovarao s komandirom. On je rekao da je „kružila priča u preduzeću da je bilo primedbi da je nešto padalo sa krova“. Međutim, Dodić nije naveo da je čuo o prijavama građana od dve blagajnice koje pominje policajac već da je ovu priču čuo od treće osobe iz kompanije. Tvrdi da policajcu nije spominjao imena.

Ni rukovodioci nisu ništa čuli

Veselin Simović kojeg u iskazu pominje komandir policije je šef Sekcije za saobraćajne poslove Novi Sad u Infrastrukturi železnice Srbije. U svom iskazu pred tužiocem rekao je da „niko nikada nije ukazivao na mogućnost pada nadstrešnice“.

„Nije bio ni od koga obavešten niti je imao saznanja da je bilo koji putnik, na dan 1.11.2024. u prepodnevnim časovima ukazivao da iznad nadstrešnice na tlo pada sitan šljunak, kako tog dana tako i u prethodnom periodu“, navodi se u Simovićevom iskazu.

Šef stanice Novi Sad takođe je rekao da nema saznanja da se iko od putnika požalio da pada šljunak. Isto su rekli i drugi rukovodioci i radnici koji su saslušani.

Policajka prenela informaciju o padu betona na ženu

Komandir je svedočio i da je od policajke koja je kobnog dana stajala na štandu MUP-a ispred stanice dobio informaciju da je neposredno pre pada nadstrešnice čula vrisak. „Po njenoj priči tada je komad betona pao jednoj ženi na glavu. Sekund ili dva kasnije došlo do pada nadstrešnice“, navodi se u iskazu.

Inače, za saradnju sa Veselinom Simovićem, komandir je rekao da nije bila na dobrom nivou „jer isti nije prihvatao primedbe i sugestije.“

U izjavi za Forbes Srbija, advokat Borivoje Borović, koji zastupa jednu od okrivljenih osoba, ocenio je svedočenje policajca kao veoma važno. On je zaključio da je možda bilo pokušaja da se zaštite neke osobe iz železnice.

Napomena: Optužnica u koju je Forbes imao uvid je preliminarnog karaktera, budući da se nalazi u fazi preispitivanja od strane nadležnog suda. Okrivljeni u postupku imaju pravo da podnesu odgovor na optužnicu, nakon čega je Sud, između ostalog, ovlašćen da potvrdi ili odbije optužnicu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Ovaj tekst ne prejudicira dalji tok postupka ni njegov ishod, niti na bilo koji način imputira odgovornost ovde okrivljenima, odnosno ne označava okrivljene učiniocem kažnjivog dela, odnosno proglašava krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.

Jedini cilj ovog teksta je da opiše dosadašnje aktivnosti tužioca u postupku povodom pada nadstrešnice koja je usmrtila 15-oro ljudi, a koje su opisane u optužnici, što je nesumnjiva stvar o kojoj javnost treba da zna.